51

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Mi smo podigli kredit 03.09.2007.i tada je bila nominalna 4,95% i efektivna 5,66%, anuitet 280,92 chf.
01.04.2009. kamata je 5,95%, anuitet 295,05, a od 30.07.2010. je 5,25%, a anuitet 286,08 sve do donošenja novog zakona.
Pre donošenja Zakona (05.12.2011), šalju nam Aneks u kome ostavljaju istu kamatu, 5,25% i nevraćaju je na 4,95%.Onda zašiljim olovku i 06.12.2011. napišem prigovor NBS, očekujući da ih kazni. Nbs kaže da moram prvo da se obratim banci. Eto tako je završilo naše obraćanje NBS, što se tiče kažnjavanja. Ali, ubrzo nas pozivaju da dođemo "u najbližu našu ekspozituru", kako bi nam se izvinili i da potpišemo novi aneks. U novom aneksu je anuitet sada iznosio 282,75% umesto 280,92. Nije potpisan ovaj Aneks jer smo tražili da bude vraćen iznos na 280,92. Dobili smo odštampano pojašnjenje zašto je uvećan anuitet. I dalje nije potpisan Aneks, niti će biti dok ne bude sve vraćeno.
Sada ću da im pišem prigovor za povraćaj novca, za veći anuitet. A, onda u NBS.

52

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

sanjadj napisao/la:

Mi smo podigli kredit 03.09.2007.i tada je bila nominalna 4,95% i efektivna 5,66%, anuitet 280,92 chf.
01.04.2009. kamata je 5,95%, anuitet 295,05, a od 30.07.2010. je 5,25%, a anuitet 286,08 sve do donošenja novog zakona.
Pre donošenja Zakona (05.12.2011), šalju nam Aneks u kome ostavljaju istu kamatu, 5,25% i nevraćaju je na 4,95%.Onda zašiljim olovku i 06.12.2011. napišem prigovor NBS, očekujući da ih kazni. Nbs kaže da moram prvo da se obratim banci. Eto tako je završilo naše obraćanje NBS, što se tiče kažnjavanja. Ali, ubrzo nas pozivaju da dođemo "u najbližu našu ekspozituru", kako bi nam se izvinili i da potpišemo novi aneks. U novom aneksu je anuitet sada iznosio 282,75% umesto 280,92. Nije potpisan ovaj Aneks jer smo tražili da bude vraćen iznos na 280,92. Dobili smo odštampano pojašnjenje zašto je uvećan anuitet. I dalje nije potpisan Aneks, niti će biti dok ne bude sve vraćeno.
Sada ću da im pišem prigovor za povraćaj novca, za veći anuitet. A, onda u NBS.

Sanja što ne napišeš da se radi o pireus banci u tom periodu najgoroj po poslovnoj politici promene kamate i sve na štetu nas indijanaca koji smo preko toga olako prelazili. Ovde na forumu bi trebalo otvoriti novu temu samo za Pireus čisto da vidimo koliko ima tih slučajeva i kakve su to sve kamate bile.

Po mojim informacijama to je bilo nekom 4,9 nekom 4,95 a nekom 5,25 i sve u isto vreme. O tome treba pisati

53

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

sanjadj napisao/la:

Mi smo podigli kredit 03.09.2007.i tada je bila nominalna 4,95% i efektivna 5,66%, anuitet 280,92 chf.
01.04.2009. kamata je 5,95%, anuitet 295,05, a od 30.07.2010. je 5,25%, a anuitet 286,08 sve do donošenja novog zakona.
Pre donošenja Zakona (05.12.2011), šalju nam Aneks u kome ostavljaju istu kamatu, 5,25% i nevraćaju je na 4,95%.Onda zašiljim olovku i 06.12.2011. napišem prigovor NBS, očekujući da ih kazni. Nbs kaže da moram prvo da se obratim banci. Eto tako je završilo naše obraćanje NBS, što se tiče kažnjavanja. Ali, ubrzo nas pozivaju da dođemo "u najbližu našu ekspozituru", kako bi nam se izvinili i da potpišemo novi aneks. U novom aneksu je anuitet sada iznosio 282,75% umesto 280,92. Nije potpisan ovaj Aneks jer smo tražili da bude vraćen iznos na 280,92. Dobili smo odštampano pojašnjenje zašto je uvećan anuitet. I dalje nije potpisan Aneks, niti će biti dok ne bude sve vraćeno.
Sada ću da im pišem prigovor za povraćaj novca, za veći anuitet. A, onda u NBS.

@Sanjadj
podigla sam kredit 31.08.2007.  i tada mi je NKS bila 4,95%
Ista meta, isto odstojanje kao kod tebe smile

Pocetkom 2009. sam htela da izvrsim preindeksaciju u EUR (o tome kako me je banka onemogucila da to ucinim pisacu neki drugi put).
Meni je banka podigla NKS na 5,25% pocevsi od rate isplacene 30.04.2009. i sve do stupanja za snagu Zakona o zastiti korisnika finansijskih usluga, naplacivala mi je tako uvecane anuitete (ukupno 32 rate su mi naplacivali za po oko pet posto vise od pocetno ugovorenog). Po donosenju Zakona vratili su mi kamatu na 4,95% i postom mi poslali Aneks na potpisivanje. Nisam ga potpisala iz istih razloga koje si ti navela u svom postu. I meni je sad, po najnovijem planu otplate, anuitet uvecan u odnosu na pocetni.

@Jedy, ja nisam kod Pireus vec kod jedne domace banke, ali imam utisak da i moja banka zasluzuje nadimak Kradeus smile

Poslednje izmene ljubicasto (10.06.2012 20:55:19)

54

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Sanja i Ljubičasto, zašto ne napišete ime banke da ljudi vide i prepoznaju i svoj problem. Mislim da na ovom forumu nema problema oko ispisivanja imena banke već da je to i poenta našeg javnog nastupa, da ljudi vide i banke se postide. Ovako smo ko naše novine: jedna banka, jedan klijent itd. Niko da napiše konkretno a gomila ljudi i ne zna da su u grupi oštećenih. Znači pustite šifre i dajte imena banaka da ih ovde prozivamo. Hvala

55

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Ja sam u oktobru 2008 godine uzela kredit u OTP banci, i pojma nemam ni sta placam ni sta mi uzimaju samo znam da im nikad nije dosta, kada sam pocela da placam rata mi je bila oko 16.000,00 sada je 30.000,00. Ima li jos nekog ovde da je uzeo kod OTP banke kredit?

56

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Slažem se! Počnimo od Piraeus banke. Tačna je informacija da su istog dana klijenti potpisivali Ugovore sa različitim  kamatnim stopama, reč je o kreditima koji su podignuti pod istim uslovima. Čak je i NBS potvrdila da je to nedopustivo, no nima izgleda da je sve dozvoljeno...Osim ovoga očigledna je i diskriminacija prillikom podizanja kamatnih stopa. Koji su kriterijumi? Ne znam! Dakle, budući korisnici kredita, ako se odlučite za Piraeus banku, zaboravite sve što vam u banci kažu. Živ sam primer njihove poslovne politike!!!

Jedy napisao/la:

Sanja i Ljubičasto, zašto ne napišete ime banke da ljudi vide i prepoznaju i svoj problem. Mislim da na ovom forumu nema problema oko ispisivanja imena banke već da je to i poenta našeg javnog nastupa, da ljudi vide i banke se postide. Ovako smo ko naše novine: jedna banka, jedan klijent itd. Niko da napiše konkretno a gomila ljudi i ne zna da su u grupi oštećenih. Znači pustite šifre i dajte imena banaka da ih ovde prozivamo. Hvala

57

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Godine 2007. postala sam klijent Komercijalne banke sa ciljem da od njih dobijem stambeni kredit u iznosu od 15.000 EUR na rok otplate od 12 godina. Imali su povoljne kamatne stope i delovali su mi kao pouzdana banka.
Sluzbenica banke mi je obracunala da bi mi anuitet bio oko 160 EUR ako bi kredit bio indeksiran u EUR, a ako bi ga indeksirali u CHF onda bi bio oko 135 EUR. Pitala sam da li je rizicno zaduziti se u svajcarcima. Odgovor je bio da moze da dodje do malog odstupanja ali ne tolikog da mi rata dogura do 160 EUR. Njen savet je bio da (posto platu ionako ne primam ni u EUR ni u CHF) je svakako povoljnije da se indeksira u CHF koji je stabilnija valuta od EUR. I ona sama ima mali kredit indeksiran u CHF. Smatrala sam da je bolje da dajem 135 eur za otplatu svog stana nego da placam kiriju koja je za takav isti stan u to vreme iznosila 150 eura. Tako je 31.08.2007. doslo do potpisivanja Ugovora o stambenom kreditu izmedju “Ljubicaste, meni najblize” banke i mene. Uz ovaj ugovor su isli Pregled bitnih elemenata otplate kredita tj. Plan otplate kredita i kratka Zalozna izjava kojom se stan stavlja pod hipoteku u korist banke i u kojoj se obavezujem da necu da preduzimam radnje kojima bih umanjila vrednost nepokretnosti.

U Pregledu bitnih elemenata stoji iznos kredita – u dinarima, apsolutni iznos 1.184.273,88 din
Kada taj iznos preracunam u EUR po srednjem kursu NBS na dan 31.08.2007. kada je kredit pusten u tecaj, ispada da je meni banka pozajmila 14.823,81 EUR

Pocetkom 2009, posle otplacenih 18 anuiteta,  htela sam da izvrsim preindeksaciju kredita u EUR. Dobila sam od banke nacrt Aneksa I koji je nosio datum 17.03.2009.god i tu je pisao iznos 14.303,37 EUR sa rokom otplate od 126 meseci i (meni spornu) novu Zaloznu izjavu.

Ta novoponudjena Zalozna izjava meni je delovala zastrasujuce! U njoj je stajalo da “ovim neopozivo kao Duznik, pod punom moralnom, materijalnom, krivicnom i svakom drugom odgovornoscu izjavljujem… “ pa na tri kucane strane napisano svasta nesto. Izmedju ostalog, u cl. 5, stav 2 pise
“Saglasna sam da, ukoliko se vrednost hipotekovane nepokretnosti smanji ili preti opasnost od smanjenja njene vrednosti, a okolnosti ne trpe odlaganje, Poverilac moze preduzeti potrebne mere i pre nego sto za to dobiju dozvolu od suda.”
Niko od mojih poznanika pravnika nije umeo da mi protumaci sta ovo znaci. U to vreme se vec pricalo o cuvenim tipskim ugovorima sa jos cuvenijim sitnim slovima zbog kojih je mnoge korisnike bankarskih usluga skupo kostalo poverenje koje su imali u svoju banku. Takodje, u to vreme se vec nazirao moguci pad cena nekretnina u Srbiji. Svi pravnici koje znam su mi savetovali da ne potpisujem nesto tako nejasno, vec da se obratim banci. Bankarska sluzbenica nije umela da odgovori na moje pitanje sta ce biti ako ja potpisem ovu Zaloznu izjavu a cene svih nekretnina, pa i moje,  pocnu da padaju. Obecala je da ce da zove Centralu da se raspita. Na kraju, niko u banci nije mogao da mi objasni sta konkretno ovo znaci. Nisu hteli da izmene taj clan tako sto ce da preciziraju koje su to okolnosti i koje su te potrebne mere. Rekli su mi da mogu ili da potpisem tako kako su mi ponudili ili da odustanem. Uzmi ili ostavi! Posle svog mog dotadasnjeg  iskustva sa bankom, smatrala sam da im ni lud covek ne bi potpisao nesto sto ne razume.  Zato smatram da me je banka ovakvim svojim postupkom ONEMOGUCILA da tada izvrsim preindeksaciju iz CHF u EUR.

Posle toga CHF pocinje sve vise da jaca a dinar da slabi a sve to  u odnosu na EUR. Da zlo bude jos vece, vec od narednog meseca banka mi uvecava anuitet za 10,33 CHF (sa pocetnih 223,34 na 233,67 CHF). Tako uvecan anuitet sam redovno otplacivala pocev od 30.04.2009. zakljucno sa 30.11.2011.god. Recimo, u avgustu 2011. anuitet mi je bio oko 205 eur, to je za oko 50% vise u odnosu na pocetni od 135 eur.

Sa nestrpljenjem sam iscekivala taj 05.12.2011. i stupanje na snagu Zakona o zastiti korisnika finansijskih usluga. Konacno je dosao i taj dan i ja dobijam od banke novi nacrt Aneksa ugovora. Ocekivala sam, posto sam 32 meseca placala vise od predvidjenog, da mi se sad to na neki nacin kompenzuje. Umesto toga, kad sam otvorila najnovi plan otplate, po kome mi i danas banka naplacuje rate, i kad sam preracunala u EUR, zakljucno sa 30.11.2011. stanje mog kredita je 14.230,58 EUR!
Onda novi sok : novi anuitet je za 2,38 CHf veci od pocetnog!

Kad uporedim ovaj iznos sa 14.303,37 EUR koje sam po bancinoj racunici dugovala 17.03.2009, pitam se sta sam ja otplacivala sve ovo vreme?!



Pitam se zar ovo nije tipican primer zelenaskog ugovora kojim se krsi Zakon o obligacionim odnosima?
Da li u ovoj drzavi postoji institucija koja nadgleda rad banaka i ne dozvoljava im da krse zakone ove drzave?

58

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Ljubičasto, tvoja priča je upravo dokaz onoga što svi znamo, a to je da su krediti u chf svesno lansirani, a od strane države s osmehom na licu odobreni. Kao što sam i rekla, banke se rukovode izrekom, cilj opravdava sredstvo, a njihov cilj, kad su u pitanju chf krediti je sasvim jasan...Nama su isto savetovali ovu vrstu kredita i tvrdili da će se rata još i smanjiti, jer zaboga, i oni su zaduženi u toj valuti i njima se rata upravo smanjila.
Novi Aneks sadrži član kojim Banka tvrdi da smo bili upoznati sa valutnim rizikom...U osnovnom Ugovoru valutni rizik se ne spominje.

59

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

E sada moram ponovo da pišem pošto sam nešto naopako pritisnuo i sve obrisao. Nego da skratimo ja sam ove naše kredite već ranije poredio sa piramidalnom štednjom kod Jezde, Dafine i Karića ali to mi sada vbraćamo kroz naše poreze a šta će biti sa našima kreditima hoćeli i to neko vraćati ili će biti to ste vi potpisali. Pošto smo mi izabrali demokratsku vladu koja je sve to dozvolila pa smo opet glasali za iste i ko da nam sad pomogne, pitam ja vas sad. Nego dali ja možda grši kada poredim naše kredite sa piramidalnom štednjom. Pozdrav svima

60

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Ne znam da li je dozvoljeno da se ostavi link ka drugom forumu.

Elem, na sajtu B92 forum/ekonomija/stambeni krediti indeksirani u svajcarcima
ima jedna zanimljiva diskusija na 16.strani. Tice se bas ZOO, bilo bi zanimljivo (a mnogima od nas mozda i veoma korisno) cuti misljenje nekog pravnika na ovu temu.

Inace, osobe koje su ovde pisale mogu da podelim na tri osnovne kategorije:
-    Oni koji su ispisali do nekoliko desetina postova (br.postova stoji ispod slike) a koji lobiraju u korist korisnika stambenih kredita (verovatno sami korisnici)
-    Oni koji su takodje ispisali do nekoliko desetina postova a lobiraju protiv korisnika stambenih kredita (moguce zaposleni u bankama)
-    Oni koji su ispisali nekoliko hiljada postova na forumu (oni verovatno nemaju drugu preokupaciju u svom zivotu sem piskaranja po forumu na razne teme i to ih, po mom vidjenju, automatski diskredituje kao ozbiljne sagovornike)

Dakle, ako neko resi da iscita svih 18 stana ovog foruma, moj je savet da se ne obraca paznja samo na ono sta se tu govori, vec i ko govori. Jos jednom, skrecem paznju na ono sto pise na strani 16

61

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Elem, na sajtu B92 forum/ekonomija/stambeni krediti indeksirani u svajcarcima
ima jedna zanimljiva diskusija na 16.strani. Tice se bas ZOO, bilo bi zanimljivo (a mnogima od nas mozda i veoma korisno) cuti misljenje nekog pravnika na ovu temu.
     Pozdrav LJubicaso ali ja ovo nisam našao na sajtu postoji taj forum ali ima samo dve strane i izvini ali nemogu da da protumačim šta znači ono ZOO ( dali to znači zakon o obligacionim postupcima tako nešto ). Ljudi na tom forumu isto pričaju kao i mi ovde.

62

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

zorangagic napisao/la:

Elem, na sajtu B92 forum/ekonomija/stambeni krediti indeksirani u svajcarcima
ima jedna zanimljiva diskusija na 16.strani. Tice se bas ZOO, bilo bi zanimljivo (a mnogima od nas mozda i veoma korisno) cuti misljenje nekog pravnika na ovu temu.
     Pozdrav LJubicaso ali ja ovo nisam našao na sajtu postoji taj forum ali ima samo dve strane i izvini ali nemogu da da protumačim šta znači ono ZOO ( dali to znači zakon o obligacionim postupcima tako nešto ). Ljudi na tom forumu isto pričaju kao i mi ovde.

Evo linka
http://forum.b92.net/topic/60591-stambe … e__st__225

63

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Dobro jutro. Sinoć sam našao moj ugovor , a uz njega i obaveštenje o tome da mi se povećava kamata. Ustvari sve to stoji na jednom mestu samo sam sinoć malo to čitao i evo tačno kako meni piše za kamatu:
‚Na iznos sredstava odobrenog kredita, Banka obračunava po promenjivoj kamatnoj stopi koja je u momentu zaključivanja ugovora 4,45% na godišnjem nivou. Obračun kamate vrši se uz primenu proporcionalne metode i isti je iskazan u CHF.
Korisnik kredita plaća kamatu kroz mesečne anuitete otplate kredita u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Banke za devize,važećem na dan uplate.
Za period od dana puštanja kredita u tečaj do prenosa kredita u opticaj, Banka obračunava interkalarnu kamatu po stopi iz stava 3 ovog člana, koja se obračunava i naplaćuje prilikom puštanja kredita u tečaj.
Banka, u slučaju bitnih promena tržišnih uslova, promena shodno zahtevima Centralne Banke, bitne promene na domaćem ili inostranom tržištu novca, zadržava pravo primene promenljive kamatne stope, tj. Banka može bez zaključivanja posebnog Aneksa do konačnog izmirenja svih obaveza Korisnika kredita po ovom ugovoru menjati visinu kamatne stope u skladu sa Odlukom o promeni visine ili načina obračuna kamatne stope.
Nove kamate primenjivaće se od dana stupanja na snagu Odluke kojima su izmenjena kamatne stope, odnosno od dana utvrđenog aktom Banke, kao početak primene kamatne stope.
Banka se obavezuje da najkasnije 15 dana po početku primene nove kamatne stope o istom, pismeno obavesti korisnika kredita. Urednom dostavom smatra se slanje pisama na adresu Korisnika koja je naznačena u ovom ugovoru, odnosno adresu koju korisnik pismenim putem dostavi banci kao svoje novo prebivalište.
Korisnik kredita je dužan da se najkasnije do početka primene novih kamatnih stopa,izjasni dali prihvata ili neprihvata promenjenu kamatu.
Ukoliko Korisnik kredita u roku iz predhodnih stavova obavesti Banku pismenim putem da neprihvata promenjenu kamatu, dužan je da u naredih 15 dana isplati dug po ovom ugovoru u celosti, bez plaćanja naknade za prevremenu otplatu, u suprotnom smatra se da je istu prihvatio u svemu prema odluci o promeni visine ili načina obračuna kamate.
U slučaju da korisnik kredita neizmiri svoje obaveze o roku njihove dospelosti, na sve dospele a neizmirene iznose Banka obračunava zateznu kamatu u skladu sa aktima banke i zakonskimodredbama. U slučaju da je ugovorena kamatna stopa viša od zatezne kamatne, ugovorena kamata teče i nakon što korisnik kredita dospe u docnju.
Eto uspeo sam da prepišem iz ugovora. Ovo je za LJubičasto pokušaj da mi ovo protumačiš ako možeš. Dali ovde ima mogućnosti da tražim povraćaj viška naplaćenih para. Kamatu su mi promenuli od 30.11.2007 to obaveštenje imam. Pozdrav

64

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Zorane,

"Banka, u slučaju bitnih promena tržišnih uslova, promena shodno zahtevima Centralne Banke, bitne promene na domaćem ili inostranom tržištu novca, zadržava pravo primene promenljive kamatne stope, tj. Banka može bez zaključivanja posebnog Aneksa do konačnog izmirenja svih obaveza Korisnika kredita po ovom ugovoru menjati visinu kamatne stope u skladu sa Odlukom o promeni visine ili načina obračuna kamatne stope."  - mislim da bi ovu odredbu ugovora Sud proglasio nistavom, jer prema Zakonu o obligacionim odnosima, svaka ugovorna obaveza (pa tako i kamata u ugovorima o kreditu) mora biti ODREDJENA ili ODREDIVA.
Odredjena obaveza - to bi bila kamata po kamatnoj stopi koja je fiksna, bez mogucnosti promene iste od strane banke
Odrediva - znaci da je ili fiksna, ili se sastoji i od promenljivog dela, ali taj promenljivi deo je takav da na njegovu promenu ne moze jedna ugovorna strana da utice, tj. ne zavisi njegova promena od volje banke niti njene poslovne politike, vec promena zavisi samo od neke referentne vrednosti tj. stope (kao sto su LIBOR i EURIBOR) cije vrednosti se zvanicno objavljuju svakodnevno. LIBOR je, najjednostavnije receno, medjubankarska kamatna stopa, znaci, stopa po kojoj banke medjusobno pozajmljuju sredstva na medjunarodnom bankarskom trzistu, tj. konkretno LIBOR je vezan za London.. postoji LIBOR za dolare, svajcarske franke, japanske jene itd... Onaj koji nas zanima i koji ucestvuje u vecini nasih ugovora je CHF LIBOR (libor za svajcarski franak)  i postoji npr. dnevni, nedeljni, mesecni, tromesecni, sestomesecni, godisnji CHF LIBOR. Sve te vrednosti se objavljuju dnevno, svako jutro, a mi ih mozemo videti na raznim sajtovima na netu ili ko prati strane TV biznis-kanale. Zato svi klijenti koji imaju ugovor sa kamatnom stopom npr. (nks) = sestomesecni chf Libor + 1% marze mogu u svakom trenutku znati kolika ce im biti kamatna stopa po kojoj kredit placaju. Ta stopa se uskladjuje sa vrednosti sestomesecnog chf LIBORa obicno na svakih 6 meseci od dana potpisivanja ugovora (kod mene je taj slucaj), pa tako ja imam priliku da tog datuma pogledam koliko je 6mCHFLIBOR, na to dodam marzu banke koja je ugovorena - i znam da ce tolika kamatna stopa biti po kojoj ce mi narednih 6 meseci obracunavati kamatu na moj kredit. To je po Zakonu, ok i korektno.
Problem je kod nas nastao, sto je CHF LIBOR od polovine 2008. godine (kada je bio najvisi!) naglo pao, sa oko 3% na nedavnih jedva 0,1%, banka je jedno vreme korektno uskladjivala kamatnu stopu sa tim (znaci, postovala ono LIBOR+1%), da bi nesto kasnije jednostavno uvecala tih 1% na 3,5% tj. prakticno   iskoristila pad vrednosti LIBORA i umesto da tu, za nas povoljnu situaciju, kako je ugovoreno prenase na korisnika kredita smanjujuci kamatnu stopu, pa tako i kolicinu CHF koje naplacuje na ime kamate, oni su tu razliku uzeli u svoj dzep, tako sto su nam i dalje naplacivali kamatu po stopi kao da LIBOR nije smanjen, vec da je iste vrednosti kao na pocetku, 2008. godine!
Menjanjem marze, koja da bi bila odredjena ili odrediva obaveza po ZOO, nije smela da se menja, oni su prekrsili i ugovor i Zakon i zbog toga je Sud vec doneo presudu u nekoliko slucajeva protiv banke.

Kod Vas je u pitanju druga vrsta kamatne stope, jer nije izrazena u ugovoru kao zbir LIBORA i marze banke, vec je izrazena u jednom broju, nks=4,45%
Bez obzira na to, Zakon o obligacionim odnosima je jasan i obaveza (kamata) mora biti odredjena ili odrediva, a Vasa bi bila odredjena/odrediva samo ako bi bila FIKSNA, nepromenljiva od pocetka do kraja otplate kredita - jer nije vezana ni za jednu referentnu vrednost, a ne sme biti promenljiva po volji jedne strane (banke).
Ova odredba Vaseg ugovora, koju sam vec citirala: "Banka, u slučaju bitnih promena tržišnih uslova, promena shodno zahtevima Centralne Banke, bitne promene na domaćem ili inostranom tržištu novca, zadržava pravo primene promenljive kamatne stope, tj. Banka može bez zaključivanja posebnog Aneksa do konačnog izmirenja svih obaveza Korisnika kredita po ovom ugovoru menjati visinu kamatne stope u skladu sa Odlukom o promeni visine ili načina obračuna kamatne stope." - morala bi na Sudu biti proglasena nistavom - nevazecom!

Zakljucak bi bio da ste morali, da je postovan Zakon od strane banke, imati fiksnu kamatnu stopu 4,45% sve vreme otplate kredita (kao sto je, pretpostavljam sada imate kada je bankama naredjeno da ugovore usklade sa zakonom, od 05.12.2011.)
Sve sto Vam je banka naplacivala po NKS preko 4,45%, za svaki mesec od pocetka otplate kredita pa do 05.12.2011. (kada su vratili NKS na 4,45%) bilo je nezakonito naplacivano.
Najjednostavniji nacin da utvrdite koliko je to jeste da vidite koliko su Vam iznosile prve rate u chf (znaci, toliko su morale da iznose i sve naredne), a onda da svaku ratu koju ste placali vise (u CHF) od pocetnih, taj uvecani iznos (razliku izmedju prve rate i svih ostalih mesecnih rata) lepo saberete - dobicete otprilike cifru koju Vam je banka nezakonito naplatila. Ako bi doslo do toga da banka mora da nadoknadi stetu koju Vam je ovim putem napravila, na iznos za koji Vas je ostetila obracunava se zakonska zatezna kamata i tako uvecan iznos banka je duzna da Vam vrati ili odbije ga od ostatka duga. To nije sve, ima jos nekih osnova po kojima ste osteceni, ali su komplikovani da bih objasnjavala (zbog uvecanja kamate i nacina obracuna kamate kroz mesecnu ratu ste placali manje glavnice, pa se glavnica nije umanjila onoliko koliko je trebala biti umanjena nakon ovih xy meseci otplate kredita).

Kako naterati banke da nadoknade stetu? E, time se osteceni klijenti bave vec par meseci.
Jedan od nacina je angazovati advokata i tuziti samostalno banku i zahtevati naknadu stete.
Drugi nacin, oko kog se jos ne uspevamo usaglasiti, a koji bi, prema mom misljenju bio najbolji za sve ostecene klijente, je da se resava KOLEKTIVNOM TUZBOM prema svim bankama koje su klijente na ovaj nezakoniti nacin ostetile. A ostecenih klijenata je na hiljade. To bi otvorilo mogucnost da, bez potrebe samostalnih tuzbi onih koji se na njih odluce (a takvi klijenti se jos uvek mere u promilima), mozda dodjemo do presude koja bi obavezala sve banke da svim ostecenim klijentima nadoknade stetu! Ovo bi bilo ne samo pravedno i korisno za sve korisnike stambenih kredita, vec bi, sigurna sam, uticalo na stoziju kontrolu banaka i postovanje zakona sa njihove strane, u buducnosti! (jer sve dok nekog, pa i banke tj. narocito banke, ne udarimo po dzepu i adekvatno kaznimo za krsenje zakona, one ce i dalje imati finansijski opravdane razloge da zakone krse na nasu stetu!)

Nadam se da sam Vam malo razjasnila situaciju smile

65

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

@ Zorangagic
Sve je tako kako je Jelena rekla, a ima tu i jos sto-sta da se doda.

Recimo, proporcinalna metoda obracuna je za korisnika kredita nepovoljnija od konformne. Takodje, oplacujes po prodajnom kursu a pretpostavljam da su racunali po srednjem kursu kad su ti pozajmili novac.
Ti si za nijansu vise ostecen nego ja smile
(Nisam od onih: Nek komsiji crkne krava, nadam se da me i nisi tako shvatio) Znam da nisi smile

Smatram da svakako da imas osnova da pises prigovor ako su ti u toku otplate kredita podigli kamatu u odnosu na pocetno ugovorenu. Po tom osnovu su klijenti vec dobijali presude u svoju korist.


Ovakvim ugovorom ti (a i ja) si doveden ( ja takodje) u neravnopravan odnos sa bankom, jer mi smo kao klijenti stavljeni u zavistan polozaj u odnosu na banku. Moj ugovor sa Komercijalnom bankom se sustunski mnogo ne razlikuje od tvog ugovora sa Rajfazen bankom, to smatram ja koja nisam ni pravnik ni ekonomista. Molim odgovarajuce strucnjake da me demantuju ako nisam u pravu.

Članom 11. Zakona o obligacionim odnosima  navedeno je da su strane u obligacionom odnosu ravnopravne, a članom 12. utvrđeno je načelo savesnosti i poštenja prilikom sastavljanja ugovora o uspostavljanju obligacionih odnosa. Članom 13.  Zakona zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.
Da li su tvoja i moja banka nastupile savesno i posteno? Da li smo ti ili ja mogli da imamo uticaj na sadrzaj ugovora ili je bilo `uzmi ili ostavi`?
Koji je bio tvoj i moj cilj prilikom potpisivanja Ugovora o stambenom kreditu sa bankom? Da trgujemo na FOREXu stranim valutama ili da kupimo stan tako sto cemo da pozajmimo novac od banke a zauzvrat joj vratimo taj novac sa kamatom? Inace, za FOREX sam cula tek kad je svajcarac poceo da skace u odnosu na evro tongue


Clanom 15. Zakona o obligacionim odnosima utvrđeno „Načelo jednake vrednosti davanja“, odnosno utvrđeno je da prilikom zasnivanja dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja.
Po meni, ovo je vrlo sporno u tvom i mom slucaju. Opet kazem, ja nisam pravnik, neka me strucnjak iz ove oblasti demantuje ako gresim.
Dalje, Članom 99. Zakona o obligacionim odnosima utvrđeno je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase a da se pri tumačenju spornih odredbi  ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim Zakonom o obligacionim odnosima
U članu 100. Zakona je jasno navedeno da, u slučaju kad je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju, ili kad je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, što je ovde bio slučaj, nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane, znači u tvom i mom slučaju u korist klijenta Banke odnosno u tvoju i moju korist.

Na osnovu iznetog, članom 143. Zakona o obligacionim odnosima ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima, čak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa, koje je u ovom slučaju Banka zloupotrebila radi protivzakonitog sticanja koristi na račun tvoje i moje štete.

U skladu sa članom 141. NISTAV JE UGOVOR  kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.
Cisto da napomenem, ovakvi zelenaski ugovori su zabranjenji do sada citiranim Zakonom

Rok je 5 godina od dana potpisivanja ovakvog ugovora. Sigurno necu mirno da sedim za to vreme.

Izvinjavam se na peropsirnosti onima kojima su ove stvari vec bile poznate.

Poslednje izmene ljubicasto (18.06.2012 06:54:20)

66

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Ljubicasto, svaka cast!!! smile

Nema potrebe da se izvinjavas zbog preopsirnosti, veoma je korisno da sve ovo bude napisano i na forumu, jednostavnijim i svima razumljivim jezikom.

Meni je sve to poznato, ali samo u teoriji (prakse nemam jos uvek u toj oblasti za koju sam se skolovala), iz ispita na ekonomskom faksu, finansijsko-bankarskog smera, a i iz samoinicijativnog istrazivanja i citanja Zakona od kada sam se uplela u igranku sa bankom! smile
Delimicno je poznato i vecini clanova udruzenja, jer smo to pretresli sve jos pre par meseci.

Pisite svi za pocetak prigovor vasoj banci i sacekajte njihov odgovor (rok je 30 dana da odgovore). Ako neko ne zna kako bi formulisao prigovor - neka se javi za pomoc.
Posle verovatno negativnog odgovora banke, morate da pisete prigovor NBS-u, pa cekate njihov odgovor (8 dana).
U tom odgovoru ce najverovatnije NBS da se pravi nenadlezna za lopovluk banaka od pre 05.12.2011. i Zakon o obligacionim odnosima kojeg treba da se drzite i na koji treba da se pozivate, NBS ce ignorisati. Predlozice vam da mozete dalje da se obratite Sudu. Osecacete se razocarano, besno i mozda pomalo nemocno, ali to ce brzo proci i dati vam samo jos vise snage, ovo govorim iz iskustva!

Ovo je obavezna procedura koju bi morali po pravilima da prodjete ako zelite da tuzite banku.

Ja sam sve to odradila, ostao mi je jos samo Sud ili organizacija oko kolektivne tuzbe za koju bi mozda bio zainteresovan NOPS da je pokrene... to ne mogu da tvrdim, ali pokazali su neko interesovanje, a pravo da pokrenu kolektivnu tuzbu po zakonu imaju.

Posto je u mom slucaju u pitanju KBC banka, protiv koje je vec izreceno nekoliko prvostepenih presuda po istom ovom osnovu koji i nas muci, planiram jos jednom da se obratim banci i dam im sansu da se predomisle sada kad znaju da SUD ipak presudjuje po Zakonu i pravda je ipak tim putem izgleda dostizna. Ponudicu im da ih postedim ili da sami sebe postede sudskih troskova koje bi inace morali da plate kada bih dobila presudu protiv njih. Ne nadam se puno, ali svakako bi to bilo bolje za njih jer ja ne mislim da odustanem iz principa!

p.s.
jedina pozitivna stvar, ako se tako moze posmatrati, iz svega ovoga je to sto smo silom prilika morali da postanemo pravnici-amateri i sami proucavamo zakone i utvrdimo koja su nasa prava i na koji nacin mozemo da ih ostvarimo.... nesvesno su banke svojim ponasanjem ucinile puno po pitanju edukacije njihovih klijenata smile
do nedavno sam imala u planu da, kada zavrsim jos preostale obaveze na fakultetu u smislu odbrane diplomskog, upisem pedagogiju.... sada sve cesce razmisljam da se ipak bacim na prava tongue

67

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Jedy napisao/la:

Sanja i Ljubičasto, zašto ne napišete ime banke da ljudi vide i prepoznaju i svoj problem. Mislim da na ovom forumu nema problema oko ispisivanja imena banke već da je to i poenta našeg javnog nastupa, da ljudi vide i banke se postide. Ovako smo ko naše novine: jedna banka, jedan klijent itd. Niko da napiše konkretno a gomila ljudi i ne zna da su u grupi oštećenih. Znači pustite šifre i dajte imena banaka da ih ovde prozivamo. Hvala

Da, identična priča kao kod "Ljubičaste". Baš joj zavidim što ima boju kao boju njene banke smile"Kombank"!

68

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Milica12 napisao/la:
Jedy napisao/la:

Kurs švajcarca lagano raste a ja ne mogu više da plaćam. Plata u dinarima ista a rata je još malo pa premašuje. Danas je švajacarac 91,5. Šta uraditi? Hoće li nam NBS nešto pomoći ili da dižemo bunu protiv dahija. Ovo je gore nego za vreme turskog zuluma. PROBUDITE SE

Imam kredit u CHF, imam problem sa porastom kursa, ali zaista ne mogu da se slozim sa ovakvim navodima posto gledate situaciju skroz jednostrano. Prvo, niko nas nije terao da uzimamo kredite u CHF, to je bila nasa svesna i rizicna odluka. Bar je ja tako dozivljavam. Odrasla sam i odgovaram za svoje postupke. Koliko me secanje sluzi, guverner Jelasic je stalno upozoravao na rizik ovog postupka. Prema tome, dragi moji, niko nam nije kriv (bar sto se ovog dela tice). S druge strane, kamata na CHF je znacajno manja u odnosu na onu da smo uzeli kredite u EUR-ima. Ja sam bas pravila skoro neki obracun, i danas, pri skoku CHF prema EUR u odnosu na period 2007. kad sam ja uzela kredit, rata mi je manja nego da sam uzela kredit u EUR-ima. Meni je kamata 2% plus tromesecni LIBOR, a danas nemate kamatu za stambeni kredit ispod 4% plus EURIBOR. Problem je pad dinara, ali to je vec neka druga tema...
Nego dragi moji sapatnici, ono sto treba svi da uradimo jeste da navalimo na banke da nam vrate one razlike sto su nam uzimali u periodu do 5.decembra. Tu treba da nas je vise, svi samo kukaju po forumima a malo ko je nesto konkretno uradio. U slucaju da ne odreaguju na zahtev za nadoknadu stete, treba ih tuziti. Reci cete opet da za to treba para. Treba, ali prvi podnesak sudu mozete i sami da podnesete (bez advokata), a i Efektiva ce nam tu sigurno izaci u susret savetima sto i kako treba uraditi. Pa kad navalimo svi dopisima, ni NBS nece moci vise da zatvara oci pred situacijom.
Ne verujem da bi vam bio visak iznos od 2.000-4.000 EUR-a koliko su nam vise uzele banke "na osnovu poslovne politike", a sto je sudska praksa vec pokazala da je nezakonito.
Hvala Efektivi na redovnom obavestavanju o novim slucajevima dobijenim na sudu.

@Milica12
Prvo, da iskomentarisem ovo “Prvo” iz tvog posta a u nekom od sledecih postova iskomentarisacu i ovo tvoje “ S druge strane”.
Od jednog bledog, anemicnog, USMENOG upozorenja sad ispade da nas je Jelasic STALNO upozoravao. Zna se da potpis na papiru ima vecu tezinu od usmeno izgovorene reci. Ko potpisuje Odluke NBS?  Da bi banke mogle da odobravaju kredite indeksirane u CHF morale su da imaju dozvolu NBS da to rade. Sem toga, pitanje je kako je (i da li je uopste) kontrolisana zakonitost ugovora koje su banke u to vreme potpisivale sa nama, kad se vidi da se ti ugovori sada obaraju na sudu.


Poredjenja radi, zamislimo da je u opisu mog posla da potpisem dozvolu za gradnju nekog mosta i da izvrsim tehnicki prijem kad on bude gotov. Ja pustim izvodjace radova (banke) da rade po svom nahodjenju, usmeno saopstim da je RIZICNO ici preko tog mosta (doci do stana preko chf kredita) a izvodjacima potpisem i dozvolu za rad i tehnicki prijem. Pri tom, ne proverim detaljno  da li na tom mostu ima propusta vec poverujem izvodjacima na casnu rec. Kasnije, kad putnici pocnu da propadaju kroz velike rupe koje su ostale na mostu, ja ih fino podsetim da su na vreme bili upozoreni, prema tome, SAMI SU KRIVI! Time pokrijem i sebe i firmu u cije ime sam ja potpisivala. Posle toga  ja napustim svoj odgovorni polozaj a moj naslednik u firmi se pozove na moje usmeno upozorenje i time skine svu odgovornost sa firme.
@Milica12, da li smatras da je jedino i iskljucivo kriv covek koji je samo hteo da predje taj most (recimo da bi pre stigao na posao)? Ili mislis da mi poredjenje nije odgovarajuce?


Dalje, drzava je jedno vreme  subvencionisala kredite u CHF. To je kao kad bi gazda podsticao radnike da idu preko onog gore opisanog mosta i na sva zvona ga hvalio a sada okretao glavu na drugu stranu i zmureo da ne bi gledao muke onih jadnika koji su se tamo zatekli, neki zaglavljeni a neki viseci o koncu cekajuci kad ce da popadaju jedan po jedan.


Kad bi neko ko ima subvencionisani chf kredit tuzio NBS i Republiku Srbiju, prilicno sam sigurna da bi dobio spor i pre nego sto stigne do Strazbura.

69

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Tako je, ljubicasto!

ja sam jos mislila da sam "sanjala" da su i krediti u chf subvencionisani od strane drzave! nikako da se javi neko sa takvim kreditom, pa sam mislila da ih mozda stvarno nije ni bilo.

tvoja poredjenja su odlicna!

na ovo:
"Dalje, drzava je jedno vreme  subvencionisala kredite u CHF. To je kao kad bi gazda podsticao radnike da idu preko onog gore opisanog mosta i na sva zvona ga hvalio a sada okretao glavu na drugu stranu i zmureo da ne bi gledao muke onih jadnika koji su se tamo zatekli, neki zaglavljeni a neki viseci o koncu cekajuci kad ce da popadaju jedan po jedan."
mogu da dodam da ne samo da je gazda (ovde pod "gazda" mislim na drzavu) podsticao radnike da idu bas preko tog mosta, vec im je odobravao povlastice, dodavao topli obrok na platu ili im placao/refundirao prevoz (gorivo) ako idu do posla preko tog mosta, a sve u dilu sa onim ko je most izgradio (banke) i onim ko je dao dozvolu i tehnicki prijem (NBS)!

70

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

zorangagic napisao/la:

Ali se nebih složio sa mladom damom Milica12 jer ako smo mi sami odlučili da uzmemo u Švajcarcima, mada mislim da su u istom sosu i oni koji su uzeli u evrima, isto tako niko nije tukao one koji su ulagali pare u banke kod Jezde, Dafine i karića pa im država dnas vraća uloge doduše bez kamate pa smatram da bi ova država za koju smo svi mi krivi što je takva trebala i nas da zaštiti na neki način dok prođe ova kriza.

To sto poredite nas koji smo uzeli kredite da bismo resavali svoja zivotna pitanja i one koji su "ulagali" kod Dafine i Jezde u nameri da "zarade", samo jos vise istice obavezu drzave da nas uzme u zastitu i pomogne. Jer kad su zastitili one koji su imali novca pa su hteli vise,  odakle im moralnog i svakog drugog prava da nas (koji smo uzeli kredite upravo jer nismo imali novca) ostave na milost i nemilost sadasnjim Dafinama. Uostalom, Dafina je cinila manji greh, ona je pljakala one koji imaju, a ovi sad pljackaju one koji nemaju! Dafina i Jezda su pripisivani Slobinom kriminalnom rezimu, pa su "spasitelji" spasli one koji su saradjivali sa Dafinom i Jezdom (obestecujuci ih ih preko nasih ledja). Ko ce nas da spase od kriminalnog ponasanja banaka koje su ovi sadasnji vlastodrsci stvorili? Ima li u ovoj zemlji zakona? Je li to pravna drzava gde gradjanin na prevaru biva uvucen u zivo blato  finansijskog ropstva, a da nijedna ustanova ove drzave ne reaguje?

71

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

Milica12 napisao/la:
Jedy napisao/la:

Kurs švajcarca lagano raste a ja ne mogu više da plaćam. Plata u dinarima ista a rata je još malo pa premašuje. Danas je švajacarac 91,5. Šta uraditi? Hoće li nam NBS nešto pomoći ili da dižemo bunu protiv dahija. Ovo je gore nego za vreme turskog zuluma. PROBUDITE SE

Imam kredit u CHF, imam problem sa porastom kursa, ali zaista ne mogu da se slozim sa ovakvim navodima posto gledate situaciju skroz jednostrano. Prvo, niko nas nije terao da uzimamo kredite u CHF, to je bila nasa svesna i rizicna odluka. Bar je ja tako dozivljavam. Odrasla sam i odgovaram za svoje postupke. Koliko me secanje sluzi, guverner Jelasic je stalno upozoravao na rizik ovog postupka. Prema tome, dragi moji, niko nam nije kriv (bar sto se ovog dela tice). S druge strane, kamata na CHF je znacajno manja u odnosu na onu da smo uzeli kredite u EUR-ima. Ja sam bas pravila skoro neki obracun, i danas, pri skoku CHF prema EUR u odnosu na period 2007. kad sam ja uzela kredit, rata mi je manja nego da sam uzela kredit u EUR-ima. Meni je kamata 2% plus tromesecni LIBOR, a danas nemate kamatu za stambeni kredit ispod 4% plus EURIBOR. Problem je pad dinara, ali to je vec neka druga tema...
Nego dragi moji sapatnici, ono sto treba svi da uradimo jeste da navalimo na banke da nam vrate one razlike sto su nam uzimali u periodu do 5.decembra. Tu treba da nas je vise, svi samo kukaju po forumima a malo ko je nesto konkretno uradio. U slucaju da ne odreaguju na zahtev za nadoknadu stete, treba ih tuziti. Reci cete opet da za to treba para. Treba, ali prvi podnesak sudu mozete i sami da podnesete (bez advokata), a i Efektiva ce nam tu sigurno izaci u susret savetima sto i kako treba uraditi. Pa kad navalimo svi dopisima, ni NBS nece moci vise da zatvara oci pred situacijom.
Ne verujem da bi vam bio visak iznos od 2.000-4.000 EUR-a koliko su nam vise uzele banke "na osnovu poslovne politike", a sto je sudska praksa vec pokazala da je nezakonito.
Hvala Efektivi na redovnom obavestavanju o novim slucajevima dobijenim na sudu.


@Milica12
Drugi deo mog komentara na tvoj post,  na onaj deo tvog posta koji pocinje recima “s druge strane”

Kazes kamata na CHF je znatno manja u odnosu na onu da si uzela kredit u EUR. A koliki bi ti bio ostatak duga da si kredit uzela u EUR? Koliki ti je sada, kad stanje kredita izrazeno u chf konvertujes u EUR? Recimo, da ti banka sad aktivira hipoteku, da li bi mogla da je namiris prodajom stana? Dobro za tebe ako je tako. Jer, kupoprodaja stanova se obavlja u eurima.


Meni cak u Ugovoru o stambenom kreditu pise ukupna kupoprodajna vrednost stana XY hiljada EUR pa u zagradi slovima napisano to isto. Da sam uzela kredit indeksiran u EUR, do sad bi mi se bar malo smanjila glavnica. Ovako, da parafraziram nekog sa ovog foruma, nemam pojma sta otplacujem samo znam da im (bankama) nikad nije dosta.


Kazes da je problem pad dinara. Meni licno nije to toliki problem, to je nesto sto sam mogla da predvidim kad sam uzimala kredit. I zato sam birala da mi oterecenje plate ne bude maksimalnih 50% vec mnogo manje.
Pravi problem je rast svajcarca ne samo u odnosu na dinar vec i na evro i ostale svetske valute. To vec nisam mogla da predvidim. Kao sto sam se vec izjasnila, nisam pratila kretanje svetskih valuta na medjunarodnom deviznom trzistu u  vreme kad sam uzimala kredit. Da li je trebalo? Da li su strucnjaci iz banaka mogli da predvide ovakvo jacanje CHF? Da preformulisem, da li su pre banke bile duzne da ovo predvide ili ja?


Znam samo da sam stan platila u evrima, sto mi i u ugovoru stoji. Za svakih 10.000 EUR koje mi je pozajmila,  banka mi je evidentirala dug od 16.431 CHF.
Kad bih sad htela da delimicno prevremeno otplatim 10.000 eur, banka bi mi evidentirala da mi se dug umanjio za 12.020 svajcaraca.

Znaci, za svakih 10.000 evra koje sam od banke pozajmila, ja sada njoj dugujem 10.000.evra + 4411 svajcaraca glavnice, pa kad se na to doda 4,95% kamate… Kamata  uvecana na 5,25 % u periodu april 2009 – decembar 2011 je samo kap u moru… Da se razumemo, nista nije za bacanje pa ni ova kap.

Namerno koristim rec EVIDENTIRALA a ne isplatila isplatila jer, ono sto mi je zaista isplatila je “apsolutni iznos – iznos u dinarima”, tako pise.




@Jelena
A resenje je da “gazda” i “Komisija za tehnicki prijem” naloze “izvodjacima  radova” da uklone sve nedostatke. Pitanje je samo da li su “radnici” sposobni da dovoljno zatalasaju…

72

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

U celokupnom našem problemu, prepoznaje se nekoliko činjenica koje mogu biti zdrava osnova za isterivanje pravde. Da li će pravda biti isterana na miran način, ili će već pomenute činjenice morati složiti pravnik u tužbu, to ćemo videti. Ono što me raduje je  sve češće pominjanje problema valutne klauzule, kao pojma sa kojim će se, siguran sam, na kraju pozabaviti i pravnici. Nezakonito podizanje marži je potpuno jasno, pravda je apsolutno na našoj strani i mislim da je problem u tome što su ljudi mrzovoljni da pokreću spor, a ne neizvesnost spora. Vratio bih se na činjenice koje bi nas u perspektivi mogle osnažiti u daljoj borbi...
1. Svi smo na ruke ili je većina od nas na ruke ili na račun dobila dinare. CHF se spominje samo na papiru i provlači se kroz papire svakog meseca kada plaćamo ratu. Kolika je zarada zajmodavca u ovoj priči, može se samo naslutiti. Dati nekome dinare a istog preko papira zadužiti da mi svakog meseca vraća ratu, ali da pri tome računa chf po njegovom srednjem kursu ??? Sve ovo izaziva jako puno sumnji u samu poslovnost zajmodavca, izaziva čak i sumnju da je cela priča smišljena i isplanirana. Dakle, sam način dobijanja kredita je vrlo, vrlo neravnopravan i prilično zelenaški.
2. Svi smo kao zalog zajmodvcu dali hipoteke na kupljene nekretnine. Vrednosti tih nekretnina su bile procenjene od strane zajmodavca. Vrednost je izražena u EUR- ima. Za mene prilično zbunjujuće, zašto u toj valuti kada smo se dogovorili da od zajmodavca dobijemo CHF i da CHF vratimo. Zašto se spominje EUR kada ga u pregovorima niko nije spominjao ??
3. Naprasno se ukidaju CHF krediti, obrazloženje je da takvi krediti nisu povoljni. To jednostavno nije istina jer bi ti krediti i sada bili najpovoljniji. Da nije možda neka tajna u odnosu CHF-EUR ???? Ne optužujem, ali imam pravo da sumnjam!
Ovo što sam napisao je naravno svima jasno, svi smo u istoj buli. Mislim da ima još nekolicina argumenata i nedorečenosti zajmodavca koje bi mogli okrenuti u svoju korist. Sve ovo, bar kod mene izaziva niz sumnji, one sežu čak do vrha, do najviših tačaka.
Jedino šta nam preostaje je borba i istrajnost u celoj priči. Ubedjen sam da će se ipak na kraju kapi složiti na istom putu i pretvoriti u nezadrživu bujicu.
Pozdrav svima !!!

73

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

nisam pristalica teorija zavere, ali se ovde slazem sa prethodnim komentarom!

Posto nisam sigurna da li svi koji prate forum i pisu na ovu temu prate i postove i komentare na FB grupi Udruzenja, prekopiracu ovde sta sam napisala vec na FB grupi u vezi sa chf klauzulom:


takodje me zanima, izmedju ostalog, i pokretanje pitanja opravdanosti CHF klauzule!
jer, sta je svrha te valutne klauzule? da zastiti poverioca (banku) od stete koju bi joj prouzrokovao pad dinara.
medjutim, valutna klauzula u CHF, pre svega zbog velikog poremecaja CHF/EUR izgubila je tu svrhu, pa je ustvari njena svrha postala - dodatni veliki profit banka po osnovu kursne razlike, bar u tom delu (kolicini) rasta CHF u odnosu na EUR.
pitanje je da li su se banke uopste zaduzivale u CHF da bi nama isplatile kredite, ili su prikupljene/zaduzene dinare ili eure plasirali nama i samo ih indeksirale u CHF! sve i da su se kojim slucajem i delimicno zaduzile u CHF radi prikupljanja novca koji ce za nase kredite da plasiraju, one su, sigurna sam, pre tog velikog skoka chf spram eura preindeksirale svoje obaveze tj. "pobegle" u eure ili neku drugu valutu, a sada na nama dodatno se bogate na kursnim razlikama!
Ovo nista ne bi vredelo i ne bi bio nikakav argument da smo slucajno mi dobili kredit u CHF tj. da su nam na racun ili ruke isplaceni franci! Medjutim, niko od nas ni jedan franak od banke video nije, dobili smo dinare... Zasto? pa zato sto, koliko mi se cini, a pravnici neka me isprave ako gresim - po nasem zakonu nije ni dozvoljeno DEVIZNO tj. u stranoj valuti kreditiranje fizickih lica za stambene kredite, vec samo u dinarima jer je dinar ovde sredstvo placanja (ovo se ne odnosi na privredu). Zato nam kredite isplacuju u dinarima, a dozvoljeno im je da ih indeksiraju u drugu valutu, ali SAMO U SVRHU OCUVANJA VREDNOSTI tj. da zbog pada dinara ne bi bili poverioci osteceni, a ne da bi zaradjivali spekulacijama na kursnoj razlici! Sve vise sam uverena da je ovo (indeksacija stamb. kredita u chf) prevara veka klijenata od strane banaka u Srbiji i da su sa namerom bogacenja na kursnoj razlici davali kredite indeksirane u CHF, a ustvari se nisu zaduzili u chf ili cak i ako jesu (sumnjam) na vreme su se prebacili u eure/dolare!

Sve ovo bi moglo da se,od strane strucnjaka, proveri detaljnom analizom bilansa banaka, ali mi nemamo pravo na uvid u iste!
Da bi se tako nesto pokrenulo, cini mi se da je potrebno sudski postupak u tom smislu povesti, pa bi tada Sud mogao da naredi da se na uvid pruze bilansi banaka. Da li to moze pojedinac sa svojim advokatom? Ne znam, cini mi se kao nemoguca misija. Da li to moze putem kolektivne tuzbe, kao sto cine u Hrvatskoj? Verovatno DA. Njihova kolektivna tuzba, koju je pokrenulo hr. udruzenje potrosaca, upravo gadja valutnu klauzulu u chf, pored, naravno i nezakonitog podiznja kamatnih stopa po tim kreditima.

Ovo je ozbiljno pitanje,ali cini mi se da, nazalost, nemamo za sada vrhunske strucnjake koji bi se tim pozabavili.
Upravo zato su moji predlozi usmereni na kontaktiranje i trazenje pomoci od onih koji mogu da pomognu u tom smislu, naravno... pitanje je da li zele, ali na nama je da na tome insistiramo.

74

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

UDRUŽENJE  OŠTEĆENIH I PREVARENIH KORISNIKA TZV BANKARSKE USLUGE - STAMBENI KREDITI, ODNOSNO UDRUŽENJE PREVARENIH GRAĐANA OVE DRŽAVE.

Situaciju oko mog stambernog kredita napisaću malo kasnije, jer je to duga, tužna i ružna priča.

Suština je da smo svi prevareni, jer je osnov od države i bio da se pokupi i istrese sve što može više od građana, za punjenje bankarskih i privatnih računa, na teret stanovništva Srbije.
Tačno je da smo sami potpisivali Ugovore, ali je država prvo dovela do toga da budemo očajnici i molimo da nas puste na most sa rupama.
U potpunosti se slažem sa tekstom od Jelene i Papinusa, moramo reagovati  i istupiti sa tužbom i prema banci i prema Udruženju Banaka a možda i još više...., inače ostadosmo  bez stanova  i bačenim novcem ..  OVO JE SIZIFOV POSAO, ALI  NAĆI ĆE SE STRUČNJACI, SAMO JE POTREBNO DA SE UDRUŽIMO

75

Re: Stambeni krediti indeksirani u CHF

@zlatojevic

Da li je tvoj kredit u svajcarcima subvencionisan od strane drzave?