1

Tema: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Hoće li vam smanjenje rate od 500chf sa sadašnjih 44.500 din na 37.000 din pomoći da lakše plaćate kredit? Ili smanjenje rate od 300 chf sa sadašnjih 27.000 din na 22.500 din? Da li ste svesni činjenice da ćete razliku ipak platiti nakon isteka perioda od 3 godine kada će vam rate u chf biti opet nešto veće od sadašnjih? Da li ste zadovoljni ili ste ipak očekivali više?

Da li biste prihvatili da vam banka odmah vrati 300.000 din naplaćenih povećavanjem kamate, a da se odreknete dodatka od još oko 100.000 din zatezne kamate koju biste ostvarili sudskim putem?

Vaši odgovori i sugestije će nam koristiti da se jasnije odredimo prema ovim preporukama, kao i prema narednim koracima...

Poslednje izmene EFEKTIVA (02.06.2013 12:11:29)

2

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Iskreno, suprug i ja se nismo nadali da će nam Nbs išta olakšati što se tiče chf kredita.Imam utisak da su Nbs,ustavni sud i banke smislili ovo rešenje u korist banaka.Zašto bih im oprostila zateznu kamatu,zašto amnestirati banke i ko mi garantuje šta će biti nakon tri godine kad krenu te rate da uvećavaju...neka,hvala im.Neka mi vrate ukradene novce, sa kamatom.

3

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Dobro znate da se niko normalan nece odreci zakonske zatezne kamate. Radulovic je sve lepo rekao, kratko i jasno. Samo bih dodao da su sudske kamate visoke. Revalorizacija+inflacija+stosta+8% ...Izadje na lepih dvadesetak procenata. Tako mi bar pricaju advokati na nekim drugim forumima, ne vezano za ovo nase. Meni je to super, neka sudjenja traju sto duze! Naravno, sada kada imamo pravosnaznu presudu Suda casti, prvostepenu u Sudu (Ustanicka) banksteri ce zeleti da okoncaju agoniju sto pre! Samo treba tuziti, nista drugo!!!

4

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Evo komentara jednog naseg drugara iz grupekradeus. Covek je sve objasnio!!!  Bravo Dragane!

kaze:

Banke će da poštuju preporuke, jer su ih same i napisale.
Srbija je vlasništvo bankara.
Narodna banka radi za banke, a ne za narod.
Srpska vlast štiti interese bankara, a ne naroda.
Država ne poštuje ni zakone koje je sama napisala.
Država ukida zakone (kolektivna tužba) u korist bankara.
Država (narodna banka) nije trebala da piše nikakve preporuke, niti da donosi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, već samo da poštuje Zakon o obligacionim odnosima koje je važio u vreme potpisivanja ugovora.
Država (narodna banka) nije smela da dozvoli postojanje ugovora suprotnih Zakonu o obligacionim odnosima.
Izbor kredita indeksiranih u CHF je bilo kockanje, ali je igra nameštena.
Promena kamatne stope shodno "poslovnoj politici banke" i odobravanje kredita po kupovnom, a naplata po prodajnom kursu, nije kockanje, već grubo kršenje Zakona o obligacionim odnosima.
Kradaeus banka, najgora od svih, je klasični prevarant. Ponudili su najpovoljnije uslove na tržištu. Znali su da ti uslovi nisu održivi, jer im izvori finansiranja nisu bili povoljniji od izvora drugih banaka. Kad su nakupili dovoljno pacijenata, podigli su kamatnu stopu na nivo veći od svih ostalih banaka. Za njih je to dobar markentiški trik, a u stvari je klasična prevara.

5

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Prvo bih da se obratim korisnicima kredita: ukoliko vas mrzi da čitate ovoliki tekst, to samo govori koliko ste upali u apatiju (ciljanu) i koliko nemate volje da rešite svoj problem. Pročitajte tekst, diskutujte, pitajte. Nema nas pametnih i manje pametnih u ovome. Ima nas samo više i manje informisanih. Zato, samo razmenom informacija možemo stvoriti preduslove da počnemo nešto da radimo u novonastalim okolnostima. Da idemo u susret problemu, a ne da se njime bavimo kada se desi.

Sada bih da odgovorim na uvodni post Efektive.

Sjajan topic i ideja da čujete naša mišljenja!

Možda će izgledati čudno, ali ja mislim da ovo pitanje treba da posmatramo iz perspektive banaka. Ako to percipiramo i anticipiramo njihove korake, nama će biti lakše da se postavimo u datim okolnostima. Sa druge strane, budemo li stvari posmatrali samo iz svog ugla (čemu su Srbi tradicionalno i pogubno po sebe skloni), budite uvereni da nećemo uspeti ništa da uradimo. Sporadično će "sistem" puštati nekoga da "reši" svoj problem, u stvaranju privida i davanja lažne nade da je "pravda dostižna, samo treba čekati i biti strpljiv". Eto, probajte, uzmite preporuku sa sajta NBS, zamislite da ste bankar i krenite da je čitate. Bićete oduševljeni koliko država misli na vas - bankara.

Evo uzmite drugu preporuku, o kojoj se i Efektiva pohvalno izjasnila. Ali pročitajte šta tamo piše u PRVOM pasusu. Bukvalno piše da je cilj preporuke da se bankama "umanje mogućnosti nastanka nepredviđenih gubitaka i troškova koji mogu proisteći iz budućih sudskih sporova"?! Nakon ovog napisanog, ja se s pravom pitam da li ova banka može u svom nazivu nositi reč "Narodna". I, gledajte kako ja još čitam preporuku: "Halo banke, očigledno imate polupismene pravnike, pa mi moramo da vam navodimo zakone i članove zakona na osnovu kojih gubite postupke i sasvim je izvesno da ćete ih gubiti, ako nastavite ovako. Bolje isplatite odmah jer ste provaljeni i probajte bez kamate, inače ko vam je kriv posle." Druga preporuka je klasična pomoć bankama, a ne građanima. Nas građane je više nego dobro krenulo i nije nam trebala njena pomoć, ali nas je naša mila država ipak zaustavila u tome. Zato što o nama brine, ili o nekom drugom?

Ono što smatram da ne treba gubiti iz vida je da mi ne znamo šta će se desiti nakon 3 godine, osim da ćemo rati morati da dodamo sada odloženi deo glavnice.

Takođe, NEIZOSTAVNO ne smemo gubiti iz vida u ovom kontekstu dve činjenice. Prvu, najavljeno SMANJENJE plata i otpuštanja u javnom sektoru (pazite šta će se dešavati sa javnim preduzećima u narednom periodu), iako je smanjenja već bilo 2009, a od 2010. godine su plate praktično zamrznute, sve u kombinaciji sa setom novousvojenih poreskih zakona kao dodatnim udarom na kućni budžet. Druga činjenica su masovna otpuštanja i smanjenje plata u bankarskom sektoru. Evo zašto su ove dve činjenice o trendovima neizmerno bitne.

U sagledavanju problematike, bilo bi korisno, ako se ozbiljno pristupa problemu, doći do informacije i izanalizirati sastav korisnika kredita, odnosno u kom sektoru su oni zaposleni (HOĆE LI SE EFEKTIVA KONAČNO SETITI DA NA FORUMU ILI FEJSBUKU POSTAVI ANKETU - "U KOM SEKTORU STE ZAPOSLENI: a) javnom; b) bankarskom, c) privatnom, d) ostalo (navesti sektor)). Verujem da bismo se frapirali činjenicom o procentualnom učešću u trenutku uzimanja kredita zaposlenih u javnom i bankarskom sektoru, u ukupnoj masi korisnika kredita. Mene bi iznenadilo sve manje od 80%.

Imajući u vidu prethodno, dakle da je udar na plate najveći na građane iz ova dva sektora, a koji ubedljivo najviše učestvuju u masi kredita, kao i da na jedne udara država (javni sektor), a na druge banke (bankarski sektor), jedini zaključak koji se iz ovoga može izvesti je da je u pitanju zajednička, sinhronizovana aktivnost države i banaka, usmerena na građane ove države.

Ovakav zaključak nam sugeriše i odgovor na pitanje sa početka topica: da li nam odgovara preporuka NBS. Ne, ubeđen sam u to! Evo i zašto.

Kome odgovara preporuka o umanjenu iznosa rate na tri godine i na način iz preporuke NBS?

1. Kratkoročno: odgovara i građanima i bankama. Građanima odgovara jer će moći lakše da izmiruju svoje obaveze u ovom periodu, a bankama jer će smanjiti famoznih 11% CHF kredita u kašnjenju i neostvarivanju astronomske zarade. Pri tome, banke ovom preporukom ništa ne gube, jer kamatu u ovom periodu naplaćuju na iznos ugovorene glavnice, a ne kamatu umanjenu za iznos po formuli iz Preporuke. Neko će reći, da, ali banke ne dobijaju ceo iznos glavnice. Za one koji imaju ovakvu dilemu: bankama nikada, ali nikada i nikada ne odgovara da im klijent ikada, ikada, ikada vrati glavnicu, jer žive od kamata. Pitajte bilo kog zelenaša, ako ne verujete. Zapamtite, u preporuci jasno piše:"... na rešavanju problema koji se odnose na ove kredite.", a ne:"... na rešavanju problema GRAĐANA koji se odnose na ove kredite." Opasnost zašto bi građanima i kratkoročno moglo da ne odgovara je u činjenici da će se unutar ove tri godine, skoro izvesno, UKOLIKO GRAĐANI MASOVNO POTPIŠU ANEKSE, desiti veliki pad dinara i smanjenje plata i otpuštanja u javnom i bankarskom sektoru, pa bi brzo moglo da se desi da i za ovako umanjene rate, moramo da izdvajamo celu ili više od plate.

2. Srednjoročno: odgovara bankama, ne odgovara građanima. Bankama odgovara jer pristiže na naplatu odloženi deo glavnice, koji značajno uvećava ratu, što će, banke računaju na to i sasvim je izvesno u ovakvom scenariju, naterati građane da sa bankama ugovore produženje roka/refinansiranje kredita, što znači nove kamate i novu ogromnu zaradu bankama.  Ko im je garant za to? Država, jer će smanjiti plate, dopustiće inflaciju i tako dovesti ljude u situaciju da ne mogu da izmiruju ratu...

3. Dugoročno: odgovara bankama, ne odgovara građanima. Građanima ne odgovara, jer sasvim izvesno neće biti u stanju da izdrže pritisak banaka i države, te će ili, pojedini, izmiriti obaveze ostvarivši bankama stravičan profit, ili, većina, predati bankama imovinu na doboš.

Ako posle ovakve analize neko ipak i dalje misli da je preporuka NBS možda ipak prihvatljiva, ili da svejedno nema izbora, onda nam preporuka nije ni bila potrebna. Mi smo se već predali.

Ako pođemo od pretpostavke da država i banke znaju šta će se dešavati za tri godine, a znaju, budite ubeđeni u to, hajde da i mi saznamo (siguran sam da se u procentima i računici iz preporuke krije i inflacija koja će se desiti za tri godine, ali niti sam stručnjak, niti mislim da je to od značaja za mene). Tražite odmah, svi, pismeno sa povratnicom, uz poziv na član 137, stav 1, tačka 2. Zakona o bankama, i član 51, stav 1, tačka 10. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, da vam banka dostavi podatke o stanju duga po kreditnoj partiji i to po uplatama za glavnicu, kamatu i zateznu kamatu, kao i načinu obračuna zatezne kamate. Ukoliko ne umete, ili vas mrzi, dajte pisano ovlašćenje Efektivi da to učini u ime i za vaš račun. Odmah! posle će biti kasno za analizu i strategiju. Kada vam ponude aneks, tražite prethodno da vam na isti način dostave plan otplate tako ponuđenih uslova - pisanim putem, naravno. Uporedite zatim ratu koja dospeva 01.09.2016. godine i po jednom i po drugom obračunu, uporedite koliko vam je glavnice ostalo za otplatu na taj dan i po jednom i po drugom obračunu i konsultujte Efektivu u vezi sa tim.

Bankama odgovara i da ne naplate kredite i uzmu nam imovinu ili da naplate kredite u potpunosti. Koja je varijanta koja im ne odgovara, ili manje odgovara? Ovo bi moglo da nam pomogne da definišemo način na koji mi treba da reagujemo.

Banke očekuju da plate zatezne kamate, ali je to minorna stvar za njih i koristiće to kao džoker u pregovorima, tobož pristaće na tu nerazumnu stvar po njih. ŠTA GOD, ALI ŠTA GOD VAM ZATRAŽE KAO PROTIVUSLOV U ZAMENU DA VAM ISPLATE ZATEZNU KAMATU, RECITE DA SU TE DVE STVARI POTPUNO ODVOJENE I NE ZAVISE JEDNA OD DRUGE, DA VAM PRVO ISPLATE ZATEZNU KAMATU, A ONDA PRISTAJETE DA RAZGOVARATE O ONOME ŠTO NJIH INTERESUJE. Tako se pregovara i tako ćete ih staviti u procep i tako ćete ili prolongirati isplatu kamate, što će ih dodatno koštati, ili će pristati da ne uslovaljavaju isplatu kamate. Zapamtite, tako se pregovara. Šta banke ne očekuju, onosno čega se najviše plaše? Jedne, jedine stvari: masovnog neplaćanja kredita. Zamislite 30.000 ljudi koji ne plaćaju kredit. Zamislite? Dokaz za to su i same vesti iz medija, od kojih sam neke naveo OVDE. A ako masovno ne plaćaju CHF dužnici, priključiće se i EUR dužnici i to onda više niko neće moći da zaustavi.

Akcija mora biti široka: pravna - inicijativa za donošenje Zakona o bankrotu i drugih koji mogu pomoći, zatim analizirati Zakon o bankama, Zakon o zaštiti korisnika finasijskih usluga, Zakon o hipoteci i slati na ocenu ustavnosti članove koji rade protiv građana ove države, a samim tim i protiv države i Ustava. Osnov je, npr, da su građani redovno izmirivali svoje obaveze dok su im država i banke to dozvoljavale i tako doprinosili stabilnosti finansijskog sistema DRŽAVE. Prikupljanje peticije za izmenu preporuke, zakona i dr. Edukacija građana, ne samo onih zaduženih u CHF kreditima, konstantno pojavljivanje u medijima, pritisak na i kroz sindikate, ispostavljanje zahteva preko njih (dva zahteva: da ne bude smanjenja plate i prepispitivanje i izmena preporuke). Naći modalitete uključivanja i korisnika drugih kredita (u evrima). Traženje podrške kod političkih partija ukoliko žele glas na sledećim izborima, pridobiti penzionere stvaranjem svesti da ukoliko se smanje plate, neminovno će se smanjiti i penzije. Animiranje insajdera u menadžementima banaka, kako bismo saznali šta sledeće smeraju. Izvršiti pritisak na državu i spolja, alarmiranjem svih institucija od kojih država zavisi: EU, UN, Rusija, zemlje regiona. Aktivna i proaktivna saradnja sa sličnim udruženjima, rad na formiranju regionalnih i geografski širih udruženja sa istim ciljem kao i Efektiva. Organizovati razmenu iskustava sa Islandom kroz njihove boravke ovde putem tribina, predavanja (siguran sam da bi se gradonačelnik Rejkjavika odazvao, takvog gradonačelnika niste sreli - izguglajte), zemljom koja je, koliko znam izašla na kraj sa bankama.
Da bi ova "pretnja" postala ozbiljna, mora da se radi na animiranju, motivaciji i podršci korisnicima kredita, za šta je potrebno ne manje od dve godine aktivnog angažovanja.

I najveći trik u svemu je ono što niko ne očekuje od nas, toliko da NBS nije našla za shodno ni da pita: DA LI ĆEMO MI PRIHVATITI NJENU PREPORUKU? Uveren sam da masovno neprihvatanje preporuke jeste najbolji način da dođe do redefinisanja ponude. ZAPAMTITE DA JE JEDAN OD GLAVNIH RAZLOGA ZAŠTO JE PAD DINARA ZAUSTAVLJEN TO ŠTO SMO POČELI DA NE PLAĆAMO RATE. Najveća zaostajanja u vraćanju kredita su nastala u drugoj polovini 2012. godine, kada je dinar vrtoglavo počeo da pada (uzmite vest iz septembra 2012. godine u kojoj se o bankama kaže: "Teško naplativi krediti u vrednosti od oko 300 milijardi dinara su im ipak, težak teret, koji ne mogu da kompenzuju ni enormo visoke kamate, niti devizni kurs.") Ako to nije pokazana briga za dobrobit ove države sa naše strane, makar i instiktivna, podsvesna, ja ne znam šta je!

Kako god, ja je sigurno neću prihvatiti, jer mi je sasvim jasno da 2016. godine ne bih bio u stanju da vraćam takvu ratu, a NBS (država) bi mi tada rekla: "Izvini, mi smo ti već pomogli, imao si 3 godine da se organizuješ, više ne možemo da ti pomognemo".

Neka hvala.

Za kraj, gde je mesto Efektive u svemu ovome? To je moje pitanje za Efektivu.

6

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Sad sam konacno dobro razmotrila ovu 'preporuku' - u cemu se ona tacno sustinski razlikuje u odnosu na grejs period koji su banke i do sada nudile (2 godine neplacanja glavnice)? Razlika je jedino sto u ovom 'modelu' se deo glavnice vraca. Hvala lepo.

7

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Čije su preporuke, u stvari: NBS ili UBS? Jorgovanka je stavila svoj kredibilitet i autoritet na probu, jer je sigurna da će bankari da poštuju preporuke, pošto su ih oni i pisali.

Preporuka 1

Jorgovanka ne planira da bude na mestu guvernera za 3 godine. Umesto da rešava problem, ona pravi još veći, i smešta ga pod tuđ tepih. Ako za ovo vreme, uz pomoć banaka, nije uspela ništa pametnije da smisli, i nije joj tu mesto.
Bankari su znali, a sada i mi znamo da su oni znali, da nije bilo dileme da li je povoljniji kredit indeksiran u EUR ili u CH. Povoljniji je naravno kredit u CH (ali za njih). U pitanju nije bila nikakva kocka, već udruženi bankarski (da ne kažem zločinački) poduhvat. Neka Jorgovanka ispita, da li su se zaduživali u CH? Ako nisu, pokušali su neosnovano da se obogate, i za to treba da odgovaraju, a NBS treba njihov profit da svede na razumnu meru. Ako jesu, OK, čisti su pred zakonom, ali su opet toliko alavi, da neće moći da izvuku planirani ekstra profit, jer nemaju odakle.

Preporuka 2

Čisti kriminal. Političari su prodali narod bankarima. Šišajte ovce, pa da se talimo.

Ugovori su nezakoniti, odnosno protivni ZOO - kamatna stopa je neodrediva, isplata po donjem a naplata po gornjem kursu (šticovanom, ne NBS), korisnici su ugovor mogli da pročitaju neposredno pre potpisivanja, ugovori su tipski, itd (dalje dopišite sami).

Kada su provaljeni, i kada je smanjena naplata, donet je zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji ih nije štitio ništa više, nego ZOO. Samo su poručili bankama - što ste krali, krali ste. A sasvim im je dovoljan bio i ekstra profit od skoka CH, nisu morali da kradu ništa više. Ali da nisu tako alavi, ne bi bili bankari (znate onaj vic - sine mi smo vampiri, nismo bankari).

Sada je vrag odneo šalu. Klijenti su počeli u sve većem broju da tuže banke, uz to još i da dobijaju presude u svoju korist. Opet je angažovana NBS koja treba da omogući da se bankari elegantno izvuku - da vrate pare koje su ukrali, ali bez zakonske zatezne kamate, koju inače sami protivzakonito naplaćuju, i da ne zaglave zatvor.

Ako Jorgovanka hoće da radi svoj posao, treba samo da traži da se poštuju važeći zakoni (ZOO) države Srbije. Da traži da se zatvori onaj ko je omogućio da se masovno, godinama, realizuju protivzakoniti ugovori (njeni prethodnici iz NBS) i oni koji su krali (znamo ko su). Da državni tužilac tuži banke zbog nezakonitih ugovora, a ne da se korisnici pojedinačno vucaraju po sudovima, i prave dodatnih haos u već haotičnom sudstvu. Da se korisnicima vrati pokradeni novac, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Vlast se, na žalost, opet svrstala na stranu bankara, overivši to ukidanjem kolektivne tužbe. Država će da bude država, i rešenje rešenje, kada neko bude pitao Jorgovanku zašto je donosila preporuke, umesto da traži da se poštuje zakon države Srbije.

Na žalost, vlast ne poštuje ni Ustav, a kamoli ZOO, pa je jasno da se korisnici ne bore samo protiv bankara, već i protiv svoje države. Zato, nikakve preporuke, već borba svim raspoloživim sredstvima.

8

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Moj glas vezano za "Predlog (prevaru) NBS" : PROTIV
Glas dajem za udruzivanje i zajednicko delovanje !!!
Najveci problem ce biti ljudi koji ovom problemu prilaze sa strahom, strahom od banke, od daljih troskova, od moguceg loseg ishoda na sudu .... Za mene, sve je bolje od ponovnog pristanka na uslove banke, u ovom slucaju i drzave, i daljeg ropstva !!!
Tuziti banku !!! Ako pokusam, lepo cu se osecati u svakom slucaju.

9

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Guvernerka je više puta najavljivala da će u donošenju rešenja razgovarati sa udruženjima korisnika chf kredita pa me baš interesuje sa kim je to ona diskutovala osim sa Dugalićem!?

10

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Saopštenje UBK Efektiva povodom preporuka NBS za kredite u švajcarskim francima



UBK Efektiva preporuku NBS-a, koja se tiče kursa otplate kredita u švajcarskim francima, smatra vrstom grejs perioda sa rokom od tri godine, u kom korisnik, uz pun iznos ugovorene kamate banci vraća i deo glavnice, dok se drugi deo akumulira, tj uvećava glavni dug. Znači, obaveze ovih korisnika, koje su sa rastom kursa švajcarskog franka u poslednjih nekoliko godina znatno uvećane u odnosu na inicijalno pozajmljeni kredit, uz primenu predloženih mera, se ne umanjuju već samo odlažu, po principu: Ne plaća se ulaz u bioskop, ali se zato plaća izlazak iz njega!

Po formuli koju je predložila NBS, za kredit od 77.000 chf (ili 47.300 eur), sa mesečnom ratom od 400 franaka, koji je podignut 30. maja 2008. godine na rok od 300 meseci (25 godina) i kamatom od 3,9%, mesečno umanjenje bi iznosilo oko 6.000 dinara ili 67 franaka. Taj iznos se zatim akumulira narednih 36 meseci što po isteku 3 godine čini novi dug od 36×67=2.412 franaka. Na dan donošenja preporuke ostatak kredita je bio 66.870 chf ili 53.713 eur (6.400 eur više nego na dan podizanja kredita). Nakon isteka tri godine, stanje duga će biti 59.795 chf. Kada se na to doda onih akumuliranih 2.412 chf dobija se novi ostatak duga od 62.207 franaka. Raspodelom tog iznosa po istoj kamati na preostalih 204 meseca (96 je otplaćeno) dobija se novi mesečni anuitet od 415 chf ili 15 chf više nego pre preporuke NBS.

Napominjemo je da se ovaj primer odnosi na kredit u kom nije bilo povećavanja kamate tokom otplate kredita, što u praksi nije slučaj, jer su banke povećavanjem kamate usporile pad glavnice kredita čime su doprinele da je sadašnji dug ipak nešto veći.

Dakle, jasno je da je predlog skrojen po meri banaka i da one njim, ne samo da ništa ne gube, već naprotiv, dobijaju mogućnost naplate dodatne kamate nakon isteka grejs perioda, čime ostvaruju dodatni profit.

Podsećamo javnost i da je sličan predlog Hrvatska narodna banka (HNB) ponudila građanima još 2011. godine (tamo se plaćala kamata na odložena potraživanja) i po podacima same HNB, do kraja 2011. samo 7 (slovima: SEDAM) klijenata je takvu ponudu prihvatilo. Ukupan broj CHF kredita u Hrvatskoj je oko 120.000.

Druga preporuka, koja se tiče primene „poslovne politike“ banke u jednostranom povećavanju kamatne stope predstavlja priznanje odgovornosti banaka u trenutku kada građani sve češće dobijaju sudske sporove u svoju korist. Ono što nedostaje ovom predlogu je isplata odgovarajuće zatezne kamate, od strane banke, na više naplaćena sredstva. Podsećamo ovom prilikom da je od decembra prošle godine na snazi novi Zakon o visini stope zatezne kamate po kom godišnja stopa iznosi oko 20%. Takođe, ovaj deo predloga je propustio da se dotakne i uvećane glavnice kredite nastale kao rezultat njene manje otplate, koja je takođe na štetu korisnika.

Građani moraju biti upozoreni i upoznati sa ovim činjenicama kako se ne bi desilo da za 3 godine ponovo tražimo nova rešenja i kritikujemo sadašnje predloge. Na kraju, svako će doneti odluku za sebe, ali stav Udruženja je po ovim pitanjima jasan: Nastavljamo sudske sporove koje smo poveli i sada smo, nakon ovih preporuka, koje predstavljaju svojevrsno priznanje nepravilnosti, još sigurniji da je pobeda blizu i da će biti kompletna.

Svi koji žele matematički da provere naše tvrdnje, na sajtu www.efektiva.rs mogu pronaći kalkulator koji je napravljen od strane NBS kao prilog ovih preporuka, kao i uputstvo za korišćenje istog.

Ovom prilikom pozivamo NBS i poslovne banke  da još jednom razmisle o korekciji ovih predloga i nađu trajno održivo rešenje. U protivnom, banke će imati sve više problema sa naplatom ovih kredita, koji idu zajedno sa najavom otpuštanja u javnom sektoru, zamrzavanjem plata i penzija itd.

11

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Gdja Jorgobanka je, sto se mene tice, mogla ove preporuke da nazove i Zastita banaka od korisnika.

1.  Grejs period vise koristi donosi bankama nego klijentima. Ova preporuka omogucava da klijenti u naredne 3 godine lakse placaju kamate. Sta je sa glavnicom posle 3 godine?
2.  Bankama se stede pare koje bi dale na ime sudskih troskova i zateznih kamata, ukoliko bi  svaki korisnik kredita indeksiranog u CHF pravdu potrazio na sudu. Interesantno je da je ova preporuka data nakon prve drugostepene presude protiv neke banke.

Meni je primena Soskicevog  ZZKFU vec podigla glavnicu za ceo jedan anuitet, molim NBS da mi vise ne olaksava konacnu otplatu.

Poslednje izmene ljubicasto (03.06.2013 09:38:38)

12

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

EFEKTIVA napisao/la:

Hoće li vam smanjenje rate od 500chf sa sadašnjih 44.500 din na 37.000 din pomoći da lakše plaćate kredit? Ili smanjenje rate od 300 chf sa sadašnjih 27.000 din na 22.500 din?

nece mi znacajno izmeniti "lakocu" placanja kredita

EFEKTIVA napisao/la:

Da li ste svesni činjenice da ćete razliku ipak platiti nakon isteka perioda od 3 godine kada će vam rate u chf biti opet nešto veće od sadašnjih?

svesna

EFEKTIVA napisao/la:

Da li ste zadovoljni ili ste ipak očekivali više?

nisam zadovoljna, a nisam ni ocekivala vise

EFEKTIVA napisao/la:

Da li biste prihvatili da vam banka odmah vrati 300.000 din naplaćenih povećavanjem kamate, a da se odreknete dodatka od još oko 100.000 din zatezne kamate koju biste ostvarili sudskim putem?

ne bih prihvatila u tom slucaju

EFEKTIVA napisao/la:

Vaši odgovori i sugestije će nam koristiti da se jasnije odredimo prema ovim preporukama, kao i prema narednim koracima...


Gonzales i Zack objasnili cool

13

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Preporukama se štite banke od naših tužbi, plaćanja zatezne kamate, vraćanja glavnice na prvobitni nivo i otplate po kupovnom kursu. Nema pogodbe sada kada znamo da smo u pravu. Zašto pre godinu-dve nisu davali ovakve preporuke nego su nas mrcvarili do trenutka kada je jasno da pobeđujemo?

Ja sam tužio za razliku para koju su mi uzeli povećavanjem kamate i naplatom rate po prodajnom kursu i od toga ne odustajem. Ko pristane na nagodbu neka zna da opet gubi

14

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Mi takodje necemo prihvatiti ovu odluku NBS!
I u potpunosti se slazemo sa svim vasim komentarima i predlozima!

15

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

EFEKTIVA napisao/la:

U protivnom, banke će imati sve više problema sa naplatom ovih kredita


Ovoga se najviše plaše. Svaka čast Efektivi.

16

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Moram da primetim da NBS, kad je pisala preporuke, nije uzela u obzir da su postojala dva osnovna tipa ugovora. Drugom preporukom se trazi da se vrati novac koji je nezakonito naplacen do 05.12.2011.tj do stupanja na snagu ZZKFU. Ne kaze se sta je sa novcem vise naplacenim nakon ovog datuma. Meni banka jos uvek naplacuje anuitet za 2-3 CHF veci od pocetnog. Meni ni ovaj prethodni zakon nije doneo neko olaksanje.

Elem, ja imam onaj tip ugovora u kom nije jasno precizirano od cega se NKS sastoji i ona je sada 4,95% fiksna. Recimo, ko je uzeo u isto vreme kredit a banka mu je iskazala NKS kao marzu + LIBOR, sada ima nizu ratu kredita od mene i to znatno.

U to vreme 6m LIBOR  je bio 2,6, znaci banka se zadovoljavala marzom od 2,35. Ko ima drugaciji tip ugovora od mog, prema ovim parametrima,  sada ratu otplacuje po NKS= 2,35 (marza) + 0,08 (6m LIBOR) odnosno NKS= 2,43%. Razlika u kamatnim stopama izmedu prvog i drugog tipa ugovora je preko 100%.  Smatram da je to veliki propust ZZKFU, jer smo mi klijenti dovedeni u neravnopravan polozaj.

Znam da je LIBOR sada ekstremno nizak jer je svajcarac jak. Ako LIBOR pocne da raste, to ce opet da se kompenzuje slabljenjem svajcarca. Onaj ko ima marzu od 2,35 opet nece biti u nepovoljnijem polozaju od mene kojoj, i nakon stupanja na snagu ZZKFU i uz ovako jak svajcarac, sve vreme banka naplacuje mnoogo vecu marzu nego njemu.

Kao sto smatram da je ZZKFU imao selektivno dejstvo (doneo je olaksanje onima koji su imali u ugovoru jasno definisanu NKS kroz LIBOR i marzu banke), tako smatram i da ove preporuke NBS ni najmanje ne ispravljaju ovu nesrazmeru.

Da se vratim na moje pocetno pitanje: Ako banke usvoje ovu drugu preporuku NBS, sta ce biti sa vise naplacenim novcem nekih klijenata POSLE pocetka primene ZZKFU?

17

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

RubenGonzales napisao/la:

(pazite šta će se dešavati sa javnim preduzećima u narednom periodu)

Ministarstvo finansija i privrede napisao/la:

danas se u privremenoj blokadi nalaze računi 55 gradova i opština, kao i 168 različitih republičkih institucija"


NBS napisao/la:

NBS snizila referentnu kamatnu stopu na 11 odsto

RubenGonzales napisao/la:

Opasnost zašto bi građanima i kratkoročno moglo da ne odgovara je u činjenici da će se unutar ove tri godine, skoro izvesno, UKOLIKO GRAĐANI MASOVNO POTPIŠU ANEKSE, desiti veliki pad dinara i smanjenje plata i otpuštanja u javnom i bankarskom sektoru, pa bi brzo moglo da se desi da i za ovako umanjene rate, moramo da izdvajamo celu ili više od plate.

Priznajem da sam pogrešio. Neće se čekati masovno potpisivanje aneksa. Veliki pad dinara će biti iskorišćen kao vid pritiska na građane da im utera strah u kosti i proba da ih natera da masovno potpišu anekse.

Nema tog kursa koji će mene naterati da ga potpišem. Plaćam dok imam i koliko imam.

Poslednje izmene RubenGonzales (07.06.2013 20:14:29)

18

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Banke prihvataju preporuke o otplati kredita u francima
http://vesti.krstarica.com/ekonomija/ba … -francima/

Kakvo iznenadjenje tongue

19

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Banke su, naravno, prihvatile preporuku da nam daju grejs period od tri godine jer im odgovara. Ja to necu da prihvatim, meni ne odgovara.

Interesuje me sta je sa drugom preporukom, sa vracanjem vise naplacenog novca do 05.12.2011? Sta ce biti sa vise naplacenim novcem posle ovog datuma?

Da se banka sve vreme pridrzavala prvog plana otplate, moj ostatak duga bi sada bio manji.
Posto mi je banka u odredjenom periodu podizala kamatu i tako naplacivala vise, sad su mi i ostatak duga i anuitet veci!!!
Smatram da je ovo veliki propust NBS. Do ovoga je doveo najpre ZZKFU a onda ove najnovije preporuke NBS potpuno previdjaju tu situaciju.



http://forum.efektiva.rs/viewtopic.php?id=5&p=3

Poslednje izmene ljubicasto (19.06.2013 12:43:13)

20

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

ljubicasto napisao/la:

Do ovoga je doveo najpre ZZKFU a onda ove najnovije preporuke NBS potpuno previdjaju tu situaciju.



http://forum.efektiva.rs/viewtopic.php?id=5&p=3

Previđanje prosto nije opcija u ovom slučaju i bili bismo naivni kada bismo u to verovali. Verujem da je umišljaj primereniji izraz.

21

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Imam jedno pitanje za Efektifu, ako bankari imaju 22.000,00 idatih kredita u CHF, koliko Efektiva ima clanova?

Na sajtu nisam nasao taj broj?

Ovo pitam iz razloga snage samog Udruzenja Efektive.

22

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Zanima me koliko se stiglo sa kolektivnom tuzbom efektive po kojoj efektiva zahteva da se valutna klauzula u svajcarcima oglasi nedopuštenom ? To bi bilo jedino po meni pravo resenje. I zanima me jos jedna stvar. Par ekonomista je govorilo da se banke trebale za nase kredite da se napolju zaduze u francima , a naravno nisu vec su nam davali njihove dinare. Sta kaze zakon po ovom pitanju ? Ako su nam davali njihove dinare, na racun su nam naravno uplaceni dinari, da li su oni uposte imali pravo da nam kredite indeksiraju u francima ? NBS sigurno ima ove podatke,ali me zanima sta Efektiva i zakon kazu po ovom pitanju ? pozdrav svima

23

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

nesta napisao/la:

Zanima me koliko se stiglo sa kolektivnom tuzbom efektive po kojoj efektiva zahteva da se valutna klauzula u svajcarcima oglasi nedopuštenom ? To bi bilo jedino po meni pravo resenje. I zanima me jos jedna stvar. Par ekonomista je govorilo da se banke trebale za nase kredite da se napolju zaduze u francima , a naravno nisu vec su nam davali njihove dinare. Sta kaze zakon po ovom pitanju ? Ako su nam davali njihove dinare, na racun su nam naravno uplaceni dinari, da li su oni uposte imali pravo da nam kredite indeksiraju u francima ? NBS sigurno ima ove podatke,ali me zanima sta Efektiva i zakon kazu po ovom pitanju ? pozdrav svima

Ustavni sud je ukinuo kolektivne tužbe pa tako mi sada čekamo da vidimo šta će biti sa našom. Što se zaduživanja banaka tiče, nas to i ne zanima previše, već nas zanima institut promenjenih okolnosti (rast franka u odnosu na dinar i evro), te je to osnov za modifikaciju ugovora, tj smanjenja glavnise kredita na realan nivo. Ne postoji zakon koji kaže da se banka mora zadužiti u istoj valuti po kojoj pušta kredit ali se postavlja pitanje opravdanosti indeksiranja u CHF obzirom da je u ovoj zemlji dinar sredstvo plaćanja a EUR rezervna valuta.

24

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Evo neceg sto je jos 2011.god. jedna banka nudila svojim klijentima u Bosni:

Balon akcija klijentima će omogućiti da preostali iznos kredita obračunaju po fiksnom tečaju od 1.5678 KM u odnosu na CHF. To u praksi znači da će mjesečni anuitet klijenti isplaćivati u sličnom iznosu koji su plaćali do 31.12. 2010. godine.
Nakon isteka Ugovora o prihvaćanju uvjeta Balon akcije Banka će predložiti način isplate razlike nastale između iznosa kredita po fiksnom Balon tečaju i tečaju CHF-a na dan potpisivanja ukoliko razlika bude postojala.
Balon akcija će trajati 3 godine.
Posebna pogodnost za sve klijente banke koji imaju stambeni kredit u CHF valuti je dodatno sniženje kamate za 1% u periodu trajanja Balon akcije.
http://www.hypo-alpe-adria.ba/bs/conten … hf-kredita


Uocavate li razliku izmedju ove ponude i Preporuka nase Narodne banke donetih u cilju nase zastite?

25

Re: Da li su preporuke NBS-a spas za CHF dužnike?

Sada sam procitao ovu stranicu i jako mi je pomogla da resim svoju dilemu oko podnosenja zahteva koji mi je banka ponudila neki dan. Primedba svima nenavodite kod kojih bana ste podigli kredit ja sam kod Rajfasen banke. E sada pitanje ako sam dobro razumeo da se banke jos nisu oglasile o tome da ce nam vratiti pare koje su nam uzele.Pisem malo nepovezano ali treba ceo dan raditi na skeli. Nego treba se skupiti ispred NBS i traziti objasnjenje od guvernerke koga ona stiti nas ili banke. Pozdrav Zoran. Pitanje za Efektivu na koje jos nisam dobio odgovor dali i ja mogu da tuzim svoju banku a da me Efektiva zastupa i sta mi je za to sve potrebno.